Халил дијели мејдан с баном од Задарја (Јабланица) 0001    Вино пије тридесет сердара, 0002    Еј у Задру, у пјаној мејхани, 0003    Међу њима од Задарја бане. 0004    Кад се бане вина напојио, 0005    Он уз руке загрће рукаве, 0006    Све се плешће по десници руци: 0007    »Давор моја десна б’јела руко, 0008    Доста си ти јада учинила 0009    И турскијех глава укинула, 0010    Доста љуба у род опремила.« 0011    Њему вели крчмарица Мара: 0012    »Не хвали се од Задарја бане.« 0013    Опет бане вели на мејхани: 0014    »Куда года јесам долазио, 0015    Д’јелио сам свуда ја мејдане; 0016    Ја погубих мога душманина, 0017    А Мумина Заферагић агу. 0018    Ја сам Богу јемин учинио, 0019    Ја се Маром оженити не ћу, 0020    Већ Туркињом из земље Турћије. 0021    Чуо јесам, а људи ми кажу, 0022    Да ј’ остала Златка Муминова.« 0023    А завика крчмарица Мара: 0024    »Шути бане, шинула те гуја, 0025    Подрасла је турска млађарија; 0026    Да ти видиш бега Мустај бега, 0027    И његова Врсић бајрактара, 0028    И његова Ђулић бајрактара, 0029    И бегова Гледић барјактара, 0030    Са Орашца будаластог Тала, 0031    И с Кладуше Мујова Халила, 0032    Од Удбине Ћејван деда старог, 0033    Сваки ће ти на мејдан изићи.« 0034    Ражљути се бане од Задарја, 0035    Па шарену книгу начинио 0036    И послао на Малу Кладушу. 0037    Дође књига у Кладушу б’јелу, 0038    Да бојеле Хрњичине куле. 0039    Халком туче књигоноша млада, 0040    А Хрница подигнуо главу, 0041    Па бесједи свом брату Халилу: 0042    »Хај’д Халиле у авлију сиђи, 0043    Па отвори камену авлију.« 0044    У Халила одговора нема, 0045    Веће сиђе на мермер авлију, 0046    Од авлије врата отворио, 0047    А упаде задарско Маџарче, 0048    Шарку књигу носи у процјепу, 0049    Књигу скида, до земље се клања, 0050    Даје књигу Халилу у руке, 0051    Халил њему два дуката жута: 0052    »На Маџарче напоји се вина, 0053    Промијени кајиш на опанке.« 0054    Оде Маџар пољем кладушкијем, 0055    Мујов Халил на бојали кулу. 0056    Сједе учит књигу шаровиту, 0057    А све гледа од Кладуше Мујо, 0058    Преко ока књигу проучио, 0059    Па говори свом брату Халилу: 0060    »Мој Халиле, моје д’јете драго, 0061    Да ти видиш бана Задранина, 0062    Какви су му из вилице брци. 0063    К’о да носи мрко јање бане, 0064    Мрко јање у зубима вуче! 0065    Кол’ка му је у мишици рука, 0066    Ко у тебе нога у бедрици; - 0067    Ти се прођи бана Задранина.« 0068    Халил шути, ништа не бесједи. 0069    Бане другу књигу начинио, 0070    Па је шаље врелу студеному, 0071    Б’јелој кули аге Мумин-аге. 0072    А кад књига на кулу изиђе, 0073    Златка прима књигу од Маџара, 0074    Те му даде два дуката жута, 0075    Па погледа књизи уз јазију, 0076    Док је Златка књигу проучила, 0077    А потоком сузе пролијева, 0078    Говори јој Мумин агиница: 0079    »Е ти Злато, моја јединице, 0080    Ево књига од Задарја б’јела 0081    Од душмана Задранина бана, 0082    Хоће бане, моја кћери Злато, 0083    Да му будеш вјереница љуба. 0084    Он је твога погубио баба, 0085    А јадницу мене расцвилио.« 0086    Цвили Златка као гуја љута, 0087    А вели јој остарјела мајка: 0088    »О Златијо, моја кукавице, 0089    Имадеш ли свога јауклаша, 0090    Што долази ђозу и пенжеру?« – 0091    »Имам, мати, Мујова Халила, 0092    Долази ми сваког турског петка 0093    И догони братова ђогина; 0094    Халил ми је вјеру задавао, 0095    Да ме вјером преварити не ће.« – 0096    »Пиши, Златка, књигу шаровиту 0097    На бијеле Халилове руке, 0098    Не ће л’ за те на мејдан изићи.« 0099    Златија је дивит извадила, 0100    У кулкуми мурећефа црног, 0101    Па шарену књигу начинила, 0102    Те дозива Хусеина слугу: 0103    »Хајде, слуго, моју књигу носи, 0104    Подај књигу Мујову Халилу.« 0105    Говори јој слуга Хусеине: 0106    »Ја с’ госпоја ни макнути не ћу, 0107    Ово сада четврта година, 0108    Како ми је ага погинуо, 0109    Мени не даш мојега ајлука 0110    Већ продајем пусат иза паса, 0111    Те ја пијем у мејхани вино.« 0112    Када чула Муминова Злата, 0113    Низ њу виси ђердан од дуката, 0114    Стотину му отрже дуката, 0115    Па их даде слуги Хусеину. 0116    Слуга добра узјаха дорина, 0117    Па га гони бијелој Кладуши, 0118    У авлију буљук-баше Муја, 0119    А Халил му врата отворио, 0120    Па га хвата за бијелу руку, 0121    Изиђоше на одају Мују. 0122    Хусо Мују турски селам викну, 0123    А Мујо му селам прихватио, 0124    За селаном кахву поткучио, 0125    А кад Хусо кахву потрошио, 0126    Он извади књигу шаровиту, 0127    Па је даду Мујову Халилу. 0128    Халил учи књигу шаровиту, 0129    А све Мујо очи преваљива, 0130    Док Халилу књигу измакнуо: 0131    »Прођ’ се, брате, задарскога бана 0132    И мејдана и крвних пољана. 0133    Кад од цара ситан ферман дође, 0134    Тад се диже Задранине бане 0135    И са њим дван’ест хиљада солдата. 0136    Пред нама је паша Канижлија, 0137    Нас бијаше двадесет хијлада. 0138    Ми смо дошли страже постављати. 0139    Завади се паша од Каниже, 0140    Завади се с баном Задранином. 0141    Бан истјера вранку бедевију, 0142    И завика пашу Канижлију: 0143    »» Стани мени, пашо на мејдану!«« 0144    Паша паде бану на мејдану, 0145    Бане њему одсијече главу, 0146    А кроз Турке натјера кобилу, 0147    А за њиме седам Батурића, 0148    Седам браће, седам Батурића, 0149    И пред њима Батурићу Саво, 0150    А бан виче грлом и авазом: 0151    »» Ко ћ’ окајат пашу канишкога, 0152    Он нек мени на мејдан изиђе.«« 0153    Окаја га Думић Осман беже, 0154    Он Думића смаче на мејдану. 0155    Опет виче од Задарја бане: 0156    »»Ко ће жалит Думић Осман бега?«« 0157    Пожали га Мумин ага стари; 0158    Неколико окренуше пута, 0159    Старом аги посијече главу, 0160    А све виче грлом каурскијем: 0161    »»Ко ћ’ окајат агу Мумин агу, 0162    Нека бану стане на мејдану.«« 0163    Ту нас бјеше дван’ест буљук-баша, 0164    Нико не смје на мејдан изићи. 0165    Прођ’ се, Халко, ђавла и мејдана, 0166    Нека води Златку Муминову«. – 0167    »Не ће, Мујо, мој рођени брате, 0168    Ја ћу бану погубити главу, 0169    Ја л’ ће моја пасти на пољани.« 0170    То говоре, врата поклекоше, 0171    На одају књигоноша сиђе, 0172    Опет књига Задранина бана. 0173    Он у књизи овако говори: 0174    »Чујеш ли ме, Хрњичин Халиле, 0175    Добро гледај, што ти књига пише, 0176    Изиђи ми на малу пољану, 0177    Ондје ћемо мејдан подијелит.« 0178    А кад чуо Кладушанин Мујо, 0179    Он полети у подрум ђогину, 0180    На њег удри троје букагије. 0181    Мујов Халил паде на одају, 0182    Примаче се до сандука свога, 0183    Па облачи бајрамско одијело, 0184    Штоно момак носи у џамију, 0185    Преобуче гаће и кошуљу, 0186    А уз ноге црвене чакшире, 0187    А по њима црвену доламу. 0188    Нигдје на њој, брате, мјеста нема, 0189    Гдјено није повезено злато; 0190    А на прси троје токе сјајне, 0191    Двоје вите, а треће салите. 0192    Опаса се по домани пасом 0193    Припасује од пуле силахом, 0194    Задијева двије пушке мале, 0195    А међу њих палу саковану 0196    Из пале му четири синџира, 0197    Два су златна, а два саковата, 0198    И два пут се Халил потпасао, 0199    А на бедру меће оштру ћорду. 0200    А каква је Халилова ћорда! 0201    Све јој крне у срму залите 0202    По балчаку од слонова зуба, 0203    А уз ногу чизме и калчине, 0204    А на главу калпак и челенке, 0205    А с чивије џефердара скида. 0206    Мујов Халил на авлију сиђе, 0207    Од авлије у подруме коњима. 0208    Кан униђе у подруме коњима, 0209    А дебела угледа ђогина, 0210    Гдје под собом црну земљу туче, 0211    А на њему троје букагије, 0212    Халил цвили, грозне сузе љева: 0213    »Хеј ђогате из рамена крило, 0214    Хеј ђогате моје добро драго! 0215    Не даде те узјахати Мујо, 0216    Не да Мујо, не да Чифутине, 0217    Не дала му црна земља у се, 0218    Душица му раја не видјела!« 0219    А све грозне сузе пролијева, 0220    Док приступи маломе малину, 0221    Па малина коња опремио. 0222    Па изводи он малина свога, 0223    Стара мајка носи брашненице, 0224    Те је дуже кабанице стеже 0225    Поврати се својој милој мајци, 0226    Својој мајци грло пољубио: 0227    »Мати моја, Халилово мл’јеко, 0228    Ја Халила видјет, ја л’ не видјет!« 0229    »Хајд, Халиле, у сто добрих часа, 0230    Душмани ти под ногама били, 0231    Све ти срећа на пут излазила, 0232    А несрећа под путом обила!« 0233    Халил бјеше низ равну ливаду, 0234    Завика га са пенџера Мујо: 0235    »Мој Халиле, мој брате рођени, 0236    Ти се врати, појаши ђогина, 0237    Твој је, брате, малин аџамија.« 0238    А Халил се са малина јавља: 0239    »Носи, Мујо, са пенџера главу, 0240    Ако ми је малин аџамија, 0241    Богме ти је Халил бињеџија, 0242    То се двоје погодити море.« 0243    Оде Халил играјућ малина, 0244    Оста стара мајка цвијелећи. 0245    Кад је био лугу кладушкому, 0246    Лужина се маглом прихватила, 0247    А из магле јунак испаднуо 0248    На вранчићу, у модру ћурчићу, 0249    Сјају му се токе на прсима, 0250    Добар вранац попријеко скаче, 0251    Преко њега пјене пребацива. 0252    Познаде га гојени Халиле, 0253    То бијаше Ахмед Велагићу. 0254    Сретоше се, па се пољубише, 0255    Ахмед њему турски селам виче: 0256    »Куд си ми се опремио побро, 0257    Гдје ли си ми цуру опазио, 0258    Хоћеш ли се оженити побро?« – 0259    »Велагићу, млад господичићу, 0260    Мене тежак мејдан притиснуо, 0261    Од Задарја Задранине бане.« 0262    Велагићу сузе полетјеше: 0263    »Хеј Халиле, жалосна ти мајка, 0264    Да ти видиш Задранина бана, 0265    Ти би дугу пушку оставио, 0266    А бјежо би кроз гору зелену, 0267    Јер је бане јунак мејданџија.« 0268    Говори му гојени Халиле: 0269    »Па нека је, побро Велагићу, 0270    Ја ћу њему на мејдан изићи.« 0271    Кад су били лугу под планину, 0272    Ахмед гони за њиме вранина: 0273    »Хај Халиле, жалосна ти мајка, 0274    Ја ћу видјет, мој брате Халиле, 0275    Каквом ћеш ми смрти умријети!« 0276    Кад су били кроз Коваче равне, 0277    Угледа га од Ковача Рамо, 0278    А то Рамо, рођени даиџа, 0279    Па завика грлом своју љубу: 0280    »Мелећхано моја вјерна љубо, 0281    Хајде пржи кахву у оџаку, 0282    А ја идем сестрића увратит, 0283    Пошо ми је цуру загледати.« 0284    Оде дајо на плацу сокаку, 0285    Док му дајо турски селам викну, 0286    А Халил му селам прихватио: 0287    »Сиђ’, Халиле, са коња малина, 0288    Јеси л’ пошо цуре потражити?« 0289    Халил вели од Ковача Раму: 0290    »Н’јесам пошо цуру потражити, 0291    Већ ме љути мејдан притиснуо, 0292    Од Задарја Задранине бане.« 0293    Даиџи му сузе полетјеше: 0294    »О Халиле, жалосна ти мајка, 0295    Да ти видиш Задранина бана, 0296    Ти би дугу пушку оставио, 0297    И бјежо би брате кроз јелике. 0298    Чекај мене под Карамановцим’ 0299    Даиџа ће на пољану сићи, 0300    Па да видим јада од Халила, 0301    На каквој ће смрти умријети.« 0302    Оде дајо сигура дората, 0303    Оде Халил пољем зеленијем. 0304    Од поља се нешто отиснуло, 0305    Кад би билиже, познаде га Халко, 0306    Свога даја од Орашца Тала, 0307    На кулашу коњу од мејдна. 0308    Халил Талу турски селам викну, 0309    А Тале му селам прихватио: 0310    »Хрњичићу, млад господичићу, 0311    Не ћеш богме мејдан дијелити 0312    С душманином, од Задарја баном!« – 0313    »Хоћу, Тале, брате моје мајке, 0314    Како нам је подрасто бане, 0315    Не иђу нам чете до Задарја.« – 0316    »И Тале ће с тобом на пољану!« 0317    Кад су били под Карамановцим’, 0318    Достиже их од Ковача Рамо, 0319    Стари дедо на свому дорату. 0320    Тамам Турци на равну пољану, 0321    Богме су је Власи притиснули, 0322    Чајка капа ка’ под небом чавка! 0323    Није шала, дванаест хиљада, 0324    Црвен чадор од црвене свиле, 0325    Бане пије у чадорју вино, 0326    И уз бана тридесет сердара; 0327    Код кољена Гавран капетане. 0328    Мујов Халил осједе малина, 0329    На пољани ватру наложише, 0330    А уз ватру кахву приставише, 0331    Док ето ти чете и Маџара: 0332    »Ко је Турчин Хрњичин Халиле, 0333    Њему реко Задранине бане, 0334    Нек изведе Златку Муминову, 0335    Од студена врела с Цетинице, 0336    Он је сестру извео Ружицу, 0337    Дјевојачко рухо свеколико, 0338    На пољани цуре саставити, 0339    Ко добије, нек води обије.« 0340    А кад чуо Мујагин Халиле, 0341    Ни мало му мило не бијаше, 0342    А у даја погледива Тала. 0343    Отлен Тале мало поскочио, 0344    Тале срдит, па он куне љуто: 0345    »О Златијо куга те претргла, 0346    Боје би ти било да си сл’јепа, 0347    Него што си ти одвећ лијепа!« 0348    Тале гони дебела кулаша, 0349    Куд год иђе, врелу салазио, 0350    Тале дође Муминовој кули: 0351    »О Златијо нигдје те не било, 0352    Ти опреми дван’ест сеисана, 0353    Па Златијо агина дорина, 0354    Ваља теби у росну пољану!« 0355    Њезин слуга сеисане спрема 0356    И госпоју Муминову Злату, 0357    Кад Златија узјаха дорина, 0358    А за њоме од Орашца Тале, 0359    Тале води Муминову Злату; 0360    Све је поље прелазио Тале, 0361    А гдје стигне Муминову Злату, 0362    Све Златију удара канџијом. 0363    Док изиђе на росну пољану, 0364    Б’јели чадор они растурише, 0365    Под чадором метнуше Златију. 0366    Док ето ти четири Маџара, 0367    Они вичу Мујова Халила; 0368    »Рок недјеља мејдан понедјељак, 0369    Сјутра ћемо мејдан дијелити, 0370    Тако ти је говорио бане.« 0371    Кад су туде ноћцу преноћили, 0372    А даница перо умолила, 0373    Докле чуше пушка у планини, 0374    Из планине јунак испануо, 0375    Вас у срми и сухому злату, 0376    Мрки су га притиснули брци, 0377    Два му бича на двје пушке мале, 0378    Два прамена, диго на рамена, 0379    Сјају му се токе по колами, 0380    Око њега облијеће ћорда, 0381    Баш к’о пашће око добра ловца. 0382    То бијаше од Кладуше Мујо, 0383    А за њиме јунак на вранину, 0384    На њему је чоха венедичка; 0385    Ал то бјеше ускок Радојица, 0386    А за њиме триста Кладушана. 0387    За тим друга пуше пушка мала, 0388    А на пољу коњче испаднуло, 0389    А на њему остарио дедо, 0390    Бијела му и глава и брада, 0391    Сишла му је брада преко паса, 0392    А бијел се бјелац догодио, 0393    А за њиме хиљадица друга. 0394    За тим иде седам бајрактара, 0395    Најпрви је Ђулић бајрактаре, 0396    Па за њиме Ћејван ага стари, 0397    А за њиме Гледић барјактаре, 0398    А за њиме Мустај бег са Лике 0399    На голубу, сав у стихом злату. 0400    А за њиме до осам хиљада, 0401    Све атлије да нема пијаде. 0402    Док ето ти три млада Маџара: 0403    »Које Вам је Хрњичин Халиле? 0404    Ход’ Халиле да мејдан дијелиш, 0405    А са нашим баном господаром.« 0406    Мујов Халил на ноге скочио, 0407    За калајли ибрик прихватио, 0408    На се турски абдест ударио, 0409    И он клања четири рећата, 0410    Два ећата рад тога мејдана. 0411    Два рећата рад оног свијета,. 0412    Јер је пошо Турчин умријети. 0413    А завика Осман Арнауте: 0414    »О Хрњицо, наша буљук-башо, 0415    Да с Халиком до чадора сиђем, 0416    Дјетету ћу љубав учинити.« – 0417    »Богме хајде, Осман барјактаре.« 0418    Осман свога притишће дорина, 0419    Тале свога дебела кулина, 0420    А Велагић дебела мркаља. 0421    Кад су били кроз влашке таборе, 0422    Први Халил а за њим Османе, 0423    Чудно су ти чудо опазили, 0424    Пред чадором врану бедевију, 0425    Пред кобилом копље забијено, 0426    А на копљу од међеда глава, 0427    Она з’јева, као да је жива. 0428    Стаде малин, брате, узирати, 0429    А Халил га шибати канџијом: 0430    »Де, малине, клали тебе вуци, 0431    Шта се бојиш ти крепане главе, 0432    Доста си их живих прегазио?« 0433    Добар малин, те он скоком фрци, 0434    Халил хтједе шибати кобилу, 0435    А виче га бане господаре: 0436    »И то кљусе има сахибију; 0437    Већ одјаши дебела малина, 0438    Да се хладна напијемо вина.« 0439    А вели му Хрњичин Халиле: 0440    »Задарићу од Задарја бане, 0441    С ким се бијем, с онијем не пијем.« 0442    Он одјаха својега малина, 0443    И он бану Бога нахвалио, 0444    Бан Халилу Бога прихватио, 0445    Двори њега Гавран капетане, 0446    И три влашке, брате, поглавице, 0447    А Халила три бјесна Турчина: 0448    Једно ти је Ахмед Велагићу, 0449    А друго је са Орашца Тале, 0450    А треће је Осман бајрактаре. 0451    Бан извади два мача зелена: 0452    »Ето Халко два мача зелена, 0453    Одабери којег теби драго, 0454    А два мача од једног ковача!« 0455    А вели му Хрњичин Халиле: 0456    »Носи, бане, два мача зелена, 0457    Имам своју понаглиту ћорду, 0458    Ако би ти суђен дан дошао, 0459    Море ћорда теби досјећ’ главу.« 0460    Онда бане на ноге скочио 0461    Са Гавраном, својим капетаном, 0462    А Халиле са својим Османом, 0463    Те пољану копљем разд’јелише, 0464    А бојници копља закопаше, 0465    Браћо драга, да није пр’јевара. 0466    Ја кад њима пике закопаше, 0467    Онда вели од Задарја бане: 0468    »Чујеш ли ме Хрњичин Халиле, 0469    Ал ћеш стати пику на биљешки, 0470    Ал ћеш мени зајахат малина?« 0471    Говори му Хрњичин Халиле: 0472    »Ја ћу теби стати на мејдану, 0473    Твоја чика, а твоја завика, 0474    Твој је мејдан Задранине бане, 0475    Па што мени Бог и срећа даде.« 0476    А кад Халил стаде на биљешки, 0477    Бан окрену своју бедевију, 0478    Копље жида, а кобилу шиба, 0479    Бедевији између ушију, 0480    А Халила по свилену пасу. 0481    Па кад добри коњи полетјеше, 0482    По пољани под криву хомару, 0483    Добро бане престиже Халила, 0484    Па је џилит из руке пустио. 0485    Вид’ малина, нејаког коњића, 0486    Гдје он паде на четири шљука, 0487    Преко Халка копље преметнуо. 0488    Ухвати га Хрњичин Халиле, 0489    Сломи копље на двоје на троје, 0490    Па га тури у зелену траву. 0491    Па да видиш Мујова Халила, 0492    Гдје окреће свог коња малина, 0493    А побјеже бане пред џилитом, 0494    Добро га је Халил достигнуо, 0495    Па из руке џилит испустио. 0496    Бедевија стара мејданџија, 0497    Она паде на четири шљука, 0498    Преко бана копље прелетјело, 0499    Ухвати га Задарчићу бане, 0500    Сломи копље на двоје на троје. 0501    Потегоше љуте посјеклице, 0502    Кад удари бане Каурине, 0503    Од Халила чоха одлијеће, 0504    Допаде му до кољена т’јела, 0505    На Халилу панцијер кошуља, 0506    Све из сабље жива ватра с’јева. 0507    Доке сабље натраг повратише, 0508    Сабље им се у земљу забише, 0509    Па се коњи прсим’ ударише, 0510    А јунаци по плећим’ јамише, 0511    Шестере су токе сасипали, 0512    Како су се лако ударили, 0513    С добријех се коња укидоше, 0514    На ноге се добре причекаше, 0515    Гоњаше се четири сахата; 0516    Кад је пети сахат окренуо, 0517    А све гледа од Орашца Тале, 0518    Халил му је јако запјенио, 0519    Полу мутне полу су крваве. 0520    А завика будалина Тале: 0521    »Дајде Халко ако Бога знадеш, 0522    Да ти видиш твога брата Муја, 0523    Двије мале пушке извадио, 0524    Обје пушке диго на зубове, 0525    У своје их срца окренуо, 0526    Гледајући јада од Халила, 0527    Гајрет, брате, Мујагин Халиле!« 0528    Онда Халил Талу говорио: 0529    »Богом брате, од Орашца Тале! 0530    Дина ми ти примакнут не могу!« 0531    Опет викну од Орашца Тале: 0532    »О Хрњицо наша поглавицо! 0533    Хоћу л’ брату помоћи Халилу, 0534    Да прихватим бана на пољани?« – 0535    »Немој брате од Орашца Тале, 0536    Срамота је хилу учинити!« 0537    Онда викну од Орашца Тале. 0538    »Већ се пети сахат извршио, 0539    Ну, Халиле, брате Хрњичићу, 0540    Вид Златије кћери Муминове, 0541    И Ружице банове сестрице, 0542    Бога ми би и за мене биле, 0543    Камо л’ не би за тебе Халиле!« 0544    А кад видје Мујагин Халиле, 0545    Очи баци на двије дјевојке, 0546    Златија му указала лишце, 0547    Мујов Халил на пољани викну: 0548    »Држ’ се бане, ако ти је драго!« 0549    Па удари с десна на лијево, 0550    А на бана кољеним’ скочио, 0551    Бане паде, а нападе Тале, 0552    Па он бану одрезао главу, 0553    Носи главу пред Хрњицу Муја. 0554    Мујо њему муштулука даје, 0555    Муштулука педесет дуката, 0556    И даде му, моја браћо драга, 0557    Бег Мустај бег педесет дуката, 0558    Ћејван ага тридесет цекина. 0559    А завика Гавран капетане: 0560    »Гле, побјеже витка бедевија 0561    Бановоме свиленом чадору!« 0562    За њом трчи ускок Радојица, 0563    Радојица ухвати кобилу, 0564    Па завика Гавран капетане: 0565    »Ускок Раде, један гурсузине, 0566    Што ти хваташ витку бедевију, 0567    Кад је дошла у нашу дружину?« 0568    А кад Раде оћути ријечи, 0569    Раде скиде бојна џефердара, 0570    И погуби Гавран капетана; 0571    А кад паде Гавран капетане, 0572    А устаде тридесет сердара, 0573    На тридесет добијех парипа, 0574    Да пос’јеку ускок Радојицу. 0575    Радојица бјежи међу Турке, 0576    Запомага ускок Радојица. 0577    »Јадни Турци, ваљо вам је Раде!« 0578    А кад чули Крајишници Турци, 0579    Докле Тале на поље скочио, 0580    А за њиме турска херокапа, 0581    На алату што замеће кавгу, 0582    Док се добри коњи узјахаше, 0583    Усу лунта ко из неба крупа, 0584    Ала банда заметну се кавга, 0585    Грми, с’јева, а крв се прољева, 0586    У подгаје коњи излијећу, 0587    А на њима нема бињеџија, 0588    Јер су били, ал су изгинули. 0589    Џењак био до девет сахата, 0590    Већ се џењак био разметнуо, 0591    Пољем крвца била попливала, 0592    Нема буса, а гдје нема трупа, 0593    Тале чува руха дјевојачког. 0594    Кад се сташе искупљати Турци, 0595    Ту све, брате, хиљаду шехита, 0596    Пет стотина рањених јунака, 0597    Било јада тамо и овамо. 0598    На Турцима мејдан остануо, 0599    Не пита се ко је погинуо. 0600    Све шехите Турке покопали, 0601    Рањеницим’ сала и носила, 0602    Понесоше Турке рањенике, 0603    Оженише Мујова Халила. 0604    Па су сишли они у пољану, 0605    А на конак у Кунар-планину, 0606    На Кунару Рамову бунару. 0607    Ондје Турци ћара под’јелише; 0608    Оде свако своме завичају, 0609    Ћејван дедо на Удбину равну, 0610    Мустај беже у широку Лику, 0611    А Хрњица у малу Калдушу, 0612    Оженио свог брата Халила. – 0613    Давно било сад се спомињало, 0614    Кано добар јунак у дружини.